Магазин

Хипербореја, Тартарија, Московија: Како је Русија мењала имена кроз историју

Назив Русија је релативно новијег датума - пре тога се највећа земља на свету кроз историју називала другим именима. Многа од њих су врло необична и практично неспојива са Русијом каквом је замишљамо.
Хипербореја, Тартарија, Московија: Како је Русија мењала имена кроз историју© Wikimedia Commons / John Speed

Пре него што је Русија постала Русија, у историјским аналима и на географским картама, је ова земља невероватних размера носила потпуно другачији назив. И то не само један, већ девет, од којих је сваки необичнији од претходног. Ове називе Русији су обично додељивали други народи, попут Старих Грка, викинга и слично, a поједини су чак заведени и у званичним црквеним списима највећих православних споменика.

Хипербореја

Хипербореја, односно простор на коме се данас налази север Русије, многи научници сматрају постојбином хиперборејаца, који су пре више хиљада година насељавали то подручје. Старогрчки историчар Диодор Сицилијски описивао је хиперборејце као велике срећковиће, које је посебно волео бог Аполон, који се сматрао покровитељем Хипербореје.

Сарматија

Границе земље зване Сарматија простирале су се од обала Црног мора па све до Урала. Неки историчари су мишљења да су се на овим просторима настанили потомци хиперборејаца, који су својим доласком протерали домороце, кимеријце. Михаил Ломоносов, истакнути руски научник 18. века сматрао је да темеље руске државности треба тражити управо у сарматској традицији.

Тартарија

Овим називом су картографи означавали територију Русије све до 19. века. Иако су многи мишљења да је овај назив повезан са татарима, народом који је већински исламске вероисповести и који живи у републици Татарстан, истина је потпуно другачија. Наив Тартарија повезан је са Тартаром, паклом из старогрчке митологије, у који су протерани Кронос и други титани.

Хардарики

Данашњу територију Русије овако су називали нормани и други викинзи. Уколико се реч хардарики преведе са исландског језика, онда означава "земљу градова". Имајући у виду да су нормани као народ видели велики број земаља, чињеница да су Русију називали земљом градова говори о њеној високој развијености и завидној инфраструктури, чак и у та времена.

Велика Шведска

Познати политичар Снори Стурлусон, који је живео крајем 17. и почетком 18. века је европски део данашње Русије називао Великом Шведском, односно Свитјод, на исландском језику. У својој збирци, Стурлусон је писао како се северније од Црног мора налази Свитјод, земља коју многи упоређују са Африком, али која је пуста због мразева.

Руски Каганат

Записи историчара Вернадског сугеришу да је Руски Каганат постојао већ на почетку 9. века. Ипак, до данас је остала непознаница који је град био престоница ове земље, као и то каква га је судбина задесила. Поједини сматрају да је ова земља заправо нестала када је Кијев освојен 882. године и када су се источнослевенске земље објединиле у једну.

Ас-Славија

Овако су територију данашње Русије називали арапски географи Ел-Фарси и Ибн-Хаукал у 10. веку наше ере. Престоница Ас-Славије био је град Салау. Данашњи историчари сматрају да је Салау заправо био легендарни град Словенск, који се налазио недалеко од данашњег Великог Новгорода.

Арсанија

Арсанија (или у неким списима Артанија) био је један од три центра у којима су у 10. веку живели Руси, поред Кујабе и Славије. У списима тог времена наведено је да арсани имају свог владара, да је престоница град Арса и да се народ бави претежно трговином цинка. Уколико бисмо Арсанију "пренели" на данашњу мапу, она би се налазила у околини градова Ростов, Белоозеро и Смоленск.

Московија

За разлику од претходних назива, овај је макар јасна асоцијација на Русију. Али, Московија није добила свој назив по данашњој престоници, већ по Мосоху (односно Мешеху), Нојевом унуку. Наводно је он био тај који је створио народ који се звао московити. Занимљиво је да је управо ова верзија записана и у "Синопсису или Кратком опису почетка руског народа", који је издат 1674. године и који се данас чува у зидинама Кијево-Печерске Лавре.

image