Свет

РТ Балкан анализа: Да ли је Блинкен у Кину донео маслинову гранчицу или наставак ескалација?

Очекивања од посете америчког дипломате Кини никада нису била нижа, како у Пекингу тако и у Вашингтону
РТ Балкан анализа: Да ли је Блинкен у Кину донео маслинову гранчицу или наставак ескалација?© Tanjug/Leah Millis/Pool Photo via AP

Амерички државни секретар Ентони Блинкен налази се у посети Пекингу, где се данас састао са председником Кине Си Ђинпингом, у тренутку када се кинеско-амерички односи налазе на најнижим гранама у последњих неколико деценија.

"Свету је потребан свеобухватан и стабилан кинеско-амерички однос, а то да ли Кина и Сједињене Државе могу да пронађу заједнички језик имаће утицај на будућност и судбину човечанства", рекао је Си током састанка, пренели су кинески медији.

Блинкен је тако постао први амерички државни секретар који је посетио Кину од 2018. године, што представља период без преседана у савременим односима две водеће економије света.

Примера ради, државна секретарка Хилари Клинтон (2009-2013) је Кину посетила шест, а њен наследник Џон Кери чак девет пута, и то само између 2014. и 2016. године. Односи су значајно погоршани након што је Доналд Трамп дошао у Белу кућу почетком 2017. године, а посета секретара Мајка Помпеа у октобру наредне године завршила се неславно, пошто се он том приликом није ни састао са кинеском председником.

Односи две силе на кратко су на кратко релаксирани након састанка Сија и америчког председника Џозефа Бајдена на Балију прошлог новембра, а било је најављено и да ће Блинкен посетити Пекинг почетком фебруара ове године. Та посета је, ипак, напрасно отказана након инцидента са "кинеским шпијунским балоном" и хистеријом коју је он изазвао у Америци.

"После сусрета Сија и Бајдена на Балију најављено је нормализовање иначе доста узнемирених односа Кине и Америке. Тада је направљен читав програм решавања спорних питања у односима те две земље и појавио се одређени оптимизам да би односи могли да се поправе", каже за РТ Балкан некадашњи министар спољних послова СРЈ и председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић.

"Ипак, изгледа да на америчкој страни није било спремности да се тај план оствари и, уместо попуштања у односима и решавања отворених питања, дошло је до даљег затезања. Пример је посета тадашње председнице Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси Тајвану, али и друге посете и потези које је повлачио Вашингтон", наглашава Јовановић.

Самим тим, очекивања од састанка америчког дипломате и водећих кинеских званичника су, благо речено, скромна.

Након вишемесечних конфронтација по мање-више свим релевантним питањима, од трговине и Тајвана до технолошких инвестиција и сукоба у Украјини, стиче се утисак да се сама чињеница да две водеће светске силе и даље разговарају може сматрати одређеним успехом.

"У поређењу са великом пажњом јавности, очекивања од Блинкенове посете нису била велика, било у САД, Кини или међународном јавном мњењу", прокоментарисао је "Глобал тајмс", гласило блиско Комунистичкој партији Кине. Сличне поруке претходних дана послало је и неколико званичника Стејт департмента, који су покушали да умање значај посете свог шефа.

"Нормално је да ће свака земља имати скромна очекивања након што је САД непрестано потискују", наглашава "Глобал тајмс".

Ипак, простора за ограничени оптимизам има уколико се обе стране буду држале "минималних заједничких интереса", наглашава "Глобал тајмс".

"Иако су односи на најнижој тачки од успостављања дипломатских односа, још увек постоје нека кључна питања око којих се обе стране слажу, иначе Блинкенова посета не би ни била могућа. Та слагања виђена су на састанку лидера Кине и САД на Балију у новембру прошле године, која су уједно и основни путоказ за одржавање стабилности у односима две земље. Захваљујући тим смерницама, две земље су у стању да воде конструктивну комуникацију чак и када су билатералне везе на најнижој тачки", наглашава тај кинески медиј.

За Кину, приоритет у односима са Сједињеним Државама представља укидање трговинских ограничења из ере Доналда Трампа, која Бајденова администрација и даље није укинула, као и питање Тајвана, односно поштовање кинеског суверенитета, територијалног интегритета и принципа "једне Кине".

Водећи кинески дипломата Ванг Ји нагласио је те кинеске приоритете након састанка са Блинкеном, али је искористио шансу да укаже на то да су САД главни кривац за недавне трзавице у односима две земље. Он је нагласио да Вашингтон погрешно тумачи кинеске намере, што доводи до вођења погрешне политике према Пекингу.

Ванг Ји је Сједињене Америчке Државе позвао да "размотре" свој приступ и да заједно са Кином раде на "управљању разликама" како не би дошло до "стратешких незгода".

Сличне поруке послао је и председник Си, који је нагласио да "Кина поштује интересе Сједињених Држава и неће изазвати или покушати да замени Сједињене Државе. На исти начин, Сједињене Државе морају да поштују Кину и да не наносе штету њеним легитимним правима и интересима", додао је Си.

"Ова посета је, у принципу, корак у добром правцу да се обезбеди напредак и попуштање у односима те две суперсиле. Мислим да и међународна заједница очекује да дође до позитивног развоја који би утицао и на глобалне токове, пошто је реч о две водеће економске силе. То би било повољно пошто је тренд глобалних односа има силазну линију", наглашава Јовановић.

Међутим, односи између Кине и САД имају јасне и не претерано високе горње границе, пошто се две силе и даље не слажу око неколико фундаменталних питања, пре свега статуса Тајвана. САД су последњих година интензивирали своје незваничне али изузетно присне односе са тим самоуправним острвом, које власти у Пекингу сматрају делом своје територије.

Тадашња председница Председничког дома Конгреса Ненси Пелоси посетила је Тајпеј прошлог лета, што је била прва посета неког америчког званичника након више од двадесет година, док се њен наследник на тој функцији Кевин Макарти сусрео се са тајванском председницом Цаи Инг-вен у Калифорнији почетком априла. Такође, Бајден је, од када је преузео председничку функцију, више пута нагласио да ће САД бранити Тајван у случају "кинеске агресије".

Ванг је током састанка са Блинкеном нагласио да је Тајван један од "кључних кинеских интереса, око којих неће бити компромиса", док је амерички дипломата новинарима рекао да ће САД наставити да користе дипломатију како би "заштитили интересе и вредности америчког народа". Другим речима, не стиче се утисак да су две стране успеле да пронађу неки заједнички језик када је у питању Тајван.

"Нема промена у ставу око Тајвана, пошто САД и дање сматрају да се он налази под америчким одбрамбеним кишобраном и да ће му слати оружје и бранити га у случају сукоба", наглашава Јовановић.

"САД не показују реализам и разумевање за нове промене и токове у међународним односима. Оне и даље рачунају на могућност своје доминације на планети. С друге стране, Кина је, заједно са Русијом, стуб изградње новог, мултицентричног и демократског међународног поретка који је заснован на принципу суверене једнакости и немешања у унутрашња питања", објашњава наш саговорник.

Турбуленције у односима наставиће да ствара и америчка протекционистичка трговинска политика, као и ограничења на извоз напредне технологије у Кину. Званичници из Пекинга више пута су упозоравали да би такав "трговинско-технолошки рат" могао да има изразито штетне последице по односе две водеће светске економије.

image